28 godina od napada…
Mi koji smo bili tog dana u Gradu i spremali se za svoje svakodnevne obaveze u kojima smo grubo prekinuti, nikad nećemo zaboraviti taj dan – dan u kojem smo prekinuli sve što smo do tad radili – zaboravili na školu, faks, posao, druženje, izlaske…..od tog dana znali smo samo za sirene, zamračenja i policijski sat, bombardiranja, redove za vodu, spavanje u podrumima i skloništima, iščekivanja svojih voljenih s ratišta… kako to zaboraviti?
