Input your search keywords and press Enter.

SEMPRE DRITTO – NE’MOŠ FALIT

Tako smo mi bili učinjeli krasan viađ po Toscani. Niđe drače. Niđe kartušine. Sve sami uzorani brežuljci sa starim castelima, maslinatama i vinogradima. Tako bi nas naša GPS zvana Luce, odvela nebu po oblake, nađeš se odjednom u  uskijem uličicama starih gradića, prepunih fiora, a onda ti vaja izać vanka i pitat nekoga da… đe smo. A odgovor bi bio uvijek isti: Sempre Drito! Ali, unaske, vuol dir, kamenjar, drača i pustoš, to ti je onamo bogu iza leđa. Kako sad sve to komponjat u jednu krasnu leturu. Ma…jesam li ja veri letrat, oli ne?! O komu se trata. O đornalistima u Dubrovniku. Skriturima. O temu će se presvadat.

Svaka situacijon svoj kolur ima, kako sam već opisala. Svoj okazijon, altra pagina. Nije sve purissimo olio de oliva i Chianti, ima tu i seriozamente za obaznat stvari. Od pazara oli od redatura, moradu ga slušati uzet lapis i senjat što ti rečedu. Jerbo se možeš naći u pretilom četvrtku, a davaju ti jesti kako na veliki petak. U svemu se posti pa tako i na jeziku. Ti kapita, de resto i meritaju rispeto. Od vitalih interesa od grada, tra le altre sve je rovinano i pošlo fondo. Vaskolik interes je finuo u šporke ruke. Napasti pakljene, dekadenca đenerala, oli zloča, oli ono treće što me strah napomenut. Tanće će i ne dati mira i hoćeš rijet, a to ti je ko da govoriš slugama i skuškinjama, a činidu partu od soćetati, rotari, politike, masonskih, lovačkih …ećetera, a imadu svoga kuma!
Montavam rigu po rigu pa ispijam krinčicu kafe. Pa se jopet smućem naokolo. Slušam danaske je seduta u komuni oli tribunalu. Đurat se mogu kako će sve učinjet  kako im je rečeno da moraju! Klopotat kljunom i sjeđet po vazdan dokasna večeraske. Pisanja po portalima svi u isti rog pušu, i onako između naših đornalista i papagala ala Jaka i Krista poka differenca. Papagali se ne legu u gradu, pa tako nijesu fetivi Dubrovčani,  ko ni oni što su ostavili opanke pred vratima od grada. Ma zato su arivali giusto prije gvere, baš kako u onom filmu: Vlak bez voznog reda! Svaka čast onima koji su grad obranili, ma …njesu jedini, ne zovu ih zaludu Dubrovačkim braniteljima. Insoma  se tako izgubio naš slatki dubrovački govor, valja mi po gradu iskat ko bi mi od znamenitijeh Dubrovčana  što oraju i košaju po Gundulićima i Sorkočevićima, imali još koja familja di conti. Ma ne ovi koji se  činu partu od grande elite, a ja sam samo sempliće papagalo. Dopustit će te mi neka vam dan jedan savjet onima koji fakat vole grad, neka se ordenja jednog nekromanta oli ti špiritistu, kako bi nam colla baccheta magica dozvao svu signoriu della Republica, kako bi se spasili što se spasit da, jerbo ovi danaske najprije pitaju za koga si voto i u kojoj si partiti, a kad sam rekla kako sam neutralo, izbacili su me na dvor i zavitjali za mnom kalamar, tako da se vaskolik kalamar razbio u piljke i kržine. Redaturi (ne)bi pitali jesam li fašistkinja oli komunistkinja, oli demokratkinja, jer fundamentalna ideja od artikla nikako ne može akontetavat i dva gospara služit!? Mene baš ne kojunjavaju i ne doživljavaju, ali mnoge hrdnu po feraliću, pa ostanu bez lavura. A što je s ponekim  senaturima? Lo steso; jerbo u svojoj koćuteci i invidiji ne umiju drugačije nego hrdnut ko tovari!

Hodila sam tako po gradu, iskajući našu čeljad kako bi javno rekli dvije riječi u obranu našu! Baš grehota! Našla sam ko na prste nešto čeljadi, a ostali se kome sempere fikali iza persijana! Ovi novi, doprinjeli su del resto regeneraciji “plemstva od motike“ tako da u nekoliko godišta liferuju svoje na sve bande i četiri strane, a naša povera gente finivaju u kako leri u ubožnicu, u selo zvano  Dritto – Ravno, jerbo više nema mjesta tu zanaske niti za našu djecu tu đe su rođeni?! Raspečit ćete ako se đe ko namjesti bez njihova znanja, a tako perfin čistačice imaju prava fermavat naše profesure, inđenjere, preispitat koji su i kome pripadaju? Onda su odnijeli Orlanda iz grada i tko zna koji će arivat nase, pa pogledam na funjestre od komune đe su virile neke fureste face i velicijeh galva. Fermo me gospar Niko i eto, ja mu govorim koji artikul hoću napisat, a on je subito okrenuo diskoras o cipolima u portu, lamento se na malo na soćialu, korupciju i nepravdu,  i na neke lobiste od lokandjera koji su agvantali buone bocune, ma che cipliće! A još su me neki viđeli ali se čine da me ne poznadu, i subito su šmigli. Inoltre neki njesu imali nikakava rigvarda, davaju mi deke, i kalavaju, ćine tirade, ali misle da to ćine despet fojima đe pišem oli meni; jadni imbećili ne znaju kako to ćine sami sebi i svojim jadnim izgnječenim fizionomijama. Da mi je znat tko je fetivi Dubrovčanin, oli Brgaćanin, ko domaći, a ko dogon, a ko furesti i ko ima prava festižat sv. Vlaha, a ko to hoće fermat!? Si…si, izblutili su kako je i to bez potrebe.
Još bi van dosta tega pripoviđela, ali me strah dragi moji leturi, da vas ne uhiti kolap kako se ne bi izlećo skando. Insoma, kako ćeš danas postat bogat? Je li moraš diventat pošten? Naturalo da ne! Ma apena diventaš bogat postaješ  „poštena ličnost“!
Hitate me!

Jadranka

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *